У писму председнику Тадићу струковна удружења судија и тужилаца указују на бројне констатације међународних струковних удружења и институција, посебно оне које је Европска комисија, усмено и писмено, поновила у више наврата, да ће брижљиво надзирати начин решења проблема насталих реизбором судија и тужилаца, што ће се одразити и на извештај о напретку и на евентуалну оцену о кандидатури Србије за придруживање Европској унији, чиме је решење постреизборних проблема, добило међународни аспект и постало питање од прворазредног државног значаја.
Делећи увереност да је и председник, као и оба струковна удружења судија и тужилаца, у потпуности посвећен европским вредностима, предложено је председнику да прими представнике Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије ради дубљег и конкретнијег сагледавања овог питања и његових могућих решења.
У обраћању председници Уставног суда, а с обзиром да је следећа седница Уставног суда заказана за 1. јули 2010. године, наведено је да је јасно да неће бити благовремено окончани поступци по изјављеним жалбама 1000 нереизабраних судија и тужилаца и поред одлуке од 28. маја 2010. године у случају Савељић, која је такву могућност давала. Стога је указано да делотворност правне заштите у овом случају још једино може бити обезбеђена одлучивањем о привременој мера за одлагање извршења одлука којима је престала фунција нереизабраним судијама и тужиоцима.
Председници Уставног суда још једном је предочено да се одуговлачењем у пружању правне заштите у покренутим поступцима, који су хитни и по својој природи и по закону, јер се њима решава и о радноправном статусу нереизабраних судија и тужилаца, повређује право подносилаца на правично суђење у разумном року гарантовано одредбама члана 32. Устава РС и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Од ње је затражено да обавести струковна удружења судија и тужилаца које ће мере предузети, као председница Уставног суда, како би нереизабраним судијама и тужиоцима била пружена делотворна правна заштита, пошто ће у супротном Уставни суд дати основ за закључак о својој неделотворности и тиме створити претпоставке да нереизабране судије и тужиоци затраже правну заштиту од Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру и пре окончања започетих поступака.
Са територије Прекршајног суда Лозница (општине Крупањ, Мали Зворник, Љубовија и град Лозница) нема неизабраних судија. Податке о норми, ажурности и квалитету рада кандидата судија за прекршаје који су изабрани у Прекршајни суд Лозница можете прегледати и преузети овде
