КАКО СУ МЕШЕТАРИ ПРОШЛИ РЕИЗБОР - пише Иван Нинић Извор. Извор: www.pistaljka.rs

Савет Европе, Европска унија, Европска комисија, струковна удружења, као и домаћа и међународна правничка јавност, изразили су забринутост и изнели су многобројне примедбе на начин на који је децембра 2009. године извршен општи реизбор судија и тужилаца у Србији. Суштина тих примедби је да су постојале мањкавости у саставу и независности Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ); да нису били познати, односно да нису примењени објективни критеријуми и мерила за вредновање кандидата; да неизабрани кандидати нису добили индивидуализоване и образложене одлуке; и да поступак реизбора није био довољно транспарентан.

Постоје четири упечатљива примера из којих се може видети да су ВСС и ДВТ извршили реизбор носилаца правосудних функција за које је Министарство правде имало јасне и недвосмислене доказе да су у свом „минулом раду“ кршили низ закона и других прописа и да су оштетили буџет. Докази о томе постоје у извештају Групе за надзор и контролу која функционише при Министарству правде, које је парафирао претходни министар Душан Петровић. Реч је о извештајима који се односе на контролу материјално-финансијског пословања појединих правосудних институција у Србији током 2007. године. Симптоматично је да оваква документа до сада нигде нису јавно обелодањена, нити је Министарство правде као њихов аутор иницирало подношење прекршајних или кривичних пријава против председника судова и јавних тужилаца који су „ухваћени“ у раскораку са законом.

Општински суд у Крагујевцу



Извештај о контроли коју је Министарство правде извршило у Општинском суду у Крагујевцу (бр. 038-01-00002/2007-15/2, од 9. 3. 2007.), на веома сликовит начин илуструје дотадашњи рад председника тог суда Жарка Стевановића.

Контролори бележе да је поменути суд у свом ресторану за исхрану запослених, остварио промет од чак 4.562.623 динара, током 2006. године. Међутим, нити је ПДВ уплаћен у државни буџет, нити је надлежној Пореској управи поднета евиденциона (пореска) пријава. Такође, руководство суда је вршило набавку робе за потребе ресторана на начин који је по свему био у супротности са одредбама Закона о јавним набавкама. Набавке су вршене као набавке мале вредности, док је њихова укупна годишња вредност прелазила 3 милиона динара, што по закону подлеже набавци велике вредности. Суд је чак „загубио“ поједине понуде које су у поступцима јавни набавки достављали понуђачи. Записници тендерске комисије нису садржали све неопходне податке, нити је тендерска документација припремана на начин како то прописује закон. Из инспекцијског извештаја, види се да, након спроведеног поступка избора најповољнијег понуђача, руководство суда са одабраним понуђачима није чак ни закључивало уговоре у писаној форми.

Није уобичајена појава да један правосудни орган, набавља, односно да купује робу са пијаце, али је током 2006. године управо то био случај у Општинском суду у Крагујевцу.
Наиме, контролори бележе да је укупна вредност набављених, односно плаћених млечних производа за потребе суда, са градске пијаце, износила 249.894 динара. У контроли је утврђено да за ове набавке са пијаце не постоји доказ да је продавац примио новац од стране суда, нити постоји доказ да је набавка извршена по најповољнијим ценама, након претходног испитивања тржишта. Ове чињенице које је открила контрола Министарства правде, за време мандата председника Општинског суда у Крагујевцу Жарка Стевановића, нису биле препрека да га ВСС поново оцени као „стручног“, „достојног“ и „оспособљеног“ да обавља судијску дужност.

Трговински суд у Нишу

Контролори Министарства правде су вршили проверу пословања Трговинског суда у Нишу за период 2006. године, о чему је такође сачињен писани извештај (бр. 038-01-00002/2007-15/9, од 25. 4. 2007.).

Контрола је показала да су приходи Трговинског суда у Нишу од 761.000 динара са рачуна депозита пребачени на рачун редовног пословања суда, уместо да средства буду уплаћена у републички буџет, како то налаже Закон о уређењу судова. На овај начин, средства су незаконито трошена за исплату накнада трошкова превоза и дневница судијама које су по захтеву странака вршиле судијске радње ван судске зграде. Међутим, расходе такве врсте требало је финансирати из редовних буџетских средстава која су дотирана за рад суда. Контролори су утврдили да су исплате трошкова судијама вршене само на основу решења судија, без пратеће документације (путни налози и обрачун километраже), на основу које би се могла утврдити законитост и веродостојност наплаћених трошкова.

Да је у Трговинском суду у Нишу било потпуно уобичајено буџетско плаћање трошкова без валидне документације, сведочи и податак да су накнаде за рад адвоката и вештака вршене без прилагања трошковника адвокатских услуга и трошковника вештачења. Дакле, контрола је показала да су исплате по овом основу вршене само на основу решења судија, те је тако остала енигма да ли су све плаћене услуге заиста и извршене у обиму у ком су наплаћене?! С друге стране, руководство суда је у 2006. години вршило исплату дневница за службена путовања, у мањим износима него што је то прописима било утврђено као право које припада запосленом. Исто тако, исплате накнада за рад судија поротника су вршене у знатно мањим износима него што је то било прописано.
Финансијска средства која је Министарство правде током 2006. године трансферисало Трговинском суду и Нишу трошена су ненаменски, односно уз кршење Закона о буџетском систему. Како?

Наиме, инспекцијски извештај сведочи да је суд приликом извршења буџета правио одступања од висине планираних, трансферисаних и утрошених средстава.
Примера ради, за расходе на буџетској позицији „426 материјал“, било планирано 444.000 динара, из буџета је дотирано 852.140 динара, док је за ту намену утрошено чак 1.478.280 динара. За расходе на позицији „423 услуге по уговору“ планирано је 644.000 динара, из буџета је дотирано 976.382 динара, а утрошено је 1.157.074 динара. За расходе на позицији „422 Трошкови путовања“, планирано је 130.000 динара, из буџета је дотирано 118.000 динара, а утрошено је 178.000 динара. За расходе на позицији „415 накнаде за запослене“, планирано је 420.000 динара, из буџета је дотирано 501.700 динара, а утрошено је 670.224 динара.

Овакво пословање Трговинског суда у Нишу откривено је за време мандата председника суда Војкана Митровића, а одлуком ВСС Војкан Митровић је поново изабран за судију Привредног суда у Нишу.

Окружни суд у Новом Саду

Пословање Окружног суда у Новом Саду за 2006. такође је било предмет контроле Министарства правде, која је спроведена у 2007. години, а која је резултирала састављањем обимног инспекцијског извештаја (бр. 038-01-00002/2007-15/10, од 9. 04. 2007.).

У овом суду буџетска средства су током 2006. године трошена ненаменски и незаконито, тако што је руководство суда Министарству правде упућивало захтеве за трансфере који су били у колизији са одобреним апропријацијама, утврђеним финансијским планом и упутством Министарства правде. Примера ради, расходи на буџетској позицији „421 стални трошкови“ су плански били утврђени на износ од 30,4 милиона динара. Суд је за ту намену од Министарства правде тражио чак 59,2 милиона динара, да би потом добио 35,7 милиона, док је на крају стварни расход за наведену намену износио 25,1 милион динара. Такође за буџетску позицију „423 услуге по уговору“ је плански било утврђено и одобрено 15,4 милиона динара, али је од Министарства правде затражено 213 милиона динара. По том основу суд је добио трансфер 65 милиона динара, док су направљени укупни трошкови од 73,1 милион динара. Контролори су утврдили да је Окружни суд у Новом Саду утрошио 12,1 милион динара на име услуга вештачења и то само на основу судског решења, без приложених трошковника о стварним трошковима.

Дотадашњи председник Окружног суда у Новом Саду Слободан Надрљански је одлуком ВСС реизабран на функцију судије Апелационог суда у Новом Саду, а да апсурд буде већи, ВСС је одлучио да Надрљанског постави за в.д. председника тог суда.

Општинско тужилаштво у Зрењанину

Министарство правде је својевремено извршило и контролу рада Општинског јавног тужилаштва у Зрењанину о чему је такође сачињен извештај (бр. 038-01-00002/2007-15/04, од 26. 03. 2007.).

Контрола је показала да су у овом тужилаштву током 2006. године и јануара 2007. године, запослени, пре свега јавни тужилац и сви заменици јавног тужиоца, примали додатак на зараду и то прво у висини од 10%, а затим у висини од 15% од основне плате. Ове накнаде су обрачунате и исплаћене по решењима Зорана Вуцеље, општинског јавног тужиоца, тако што је основни коефицијент за обрачун и исплату плата, који је прописала Влада Србије, незаконито увећаван за 10%, односно за 15% и то на име приправности и дежурства у току месеца. Осим кршења Владине уредбе, овим је прекршен и Закон о платама у државним органима и јавним службама.

Без обзира на кршење прописа и налаз контроле Министарства правде, ДВТ је у поступку реизбора, својом одлуком унапредило Зорана Вуцељу на функцију заменика јавног тужиоца Апелационог тужилаштва у Новом Саду.

Како преступници могу да суде?

С обзиром на оваква четири примера драстичног кршења закона у материјално-финансијском пословању правосудних институција, имао сам потребу и обавезу да у својству грађанина Републике Србије, од ВСС и ДВТ затражим да се преиспитају своје одлуке о реизбору, односно унапређењу: Жарка Стевановића, Војкана Митровића, Слободана Надрљанског и Зорана Вуцеље. Иницијативе упућене дисциплинским комисијама ВСС и ДВТ сам базирао искључиво на основу чињеница које су садржане у званичним извештајима Групе за надзор и контролу која функционише при Министарству правде.

ДВТ је одбило иницијативу којом сам тражио да се преиспита одлука о реизбору Зорана Вуцеље, уз образложење да се приликом његовог избора у потпуности „руководило Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за носиоца јавнотужилачке функције“. С друге стране из ВСС одговарају да по мојим иницијативама којима сам тражио да се преиспитају одлуке о реизбору Жарка Стевановића, Војкана Митровића, Слободана Надрљанског, још увек није поступљено. Као разлог за то у ВСС наводе непостојање Правилника о дисциплинском поступку и дисциплинској договорности, на чијем усвајању се увелико ради, као и чињеницу да још увек није изабран Дисциплински тужилац и Дисциплинска комисија. Према наводима ВСС моје иницијативе су „примљене и заведене и биће предате дисциплинском тужиоцу чим буде изабран“.

Дакле, одлука за сада непостојеће Дисциплинске комисије ВСС која ће у наредном периоду бити донета по мојим иницијативама, суштински ће значити одговор на само једно питање: да ли судије ухваћене у кршењу закона могу да суде грађанима који су оптужени за кршење закона?!