КАКО СУ МЕШЕТАРИ ПРОШЛИ РЕИЗБОР - пише Иван Нинић Извор. Извор: www.pistaljka.rs

Савет Европе, Европска унија, Европска комисија, струковна удружења, као и домаћа и међународна правничка јавност, изразили су забринутост и изнели су многобројне примедбе на начин на који је децембра 2009. године извршен општи реизбор судија и тужилаца у Србији. Суштина тих примедби је да су постојале мањкавости у саставу и независности Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ); да нису били познати, односно да нису примењени објективни критеријуми и мерила за вредновање кандидата; да неизабрани кандидати нису добили индивидуализоване и образложене одлуке; и да поступак реизбора није био довољно транспарентан.

Постоје четири упечатљива примера из којих се може видети да су ВСС и ДВТ извршили реизбор носилаца правосудних функција за које је Министарство правде имало јасне и недвосмислене доказе да су у свом „минулом раду“ кршили низ закона и других прописа и да су оштетили буџет. Докази о томе постоје у извештају Групе за надзор и контролу која функционише при Министарству правде, које је парафирао претходни министар Душан Петровић. Реч је о извештајима који се односе на контролу материјално-финансијског пословања појединих правосудних институција у Србији током 2007. године. Симптоматично је да оваква документа до сада нигде нису јавно обелодањена, нити је Министарство правде као њихов аутор иницирало подношење прекршајних или кривичних пријава против председника судова и јавних тужилаца који су „ухваћени“ у раскораку са законом.

Општински суд у Крагујевцу

Допис министарства правде групи неизабраних судија за прекршаје

Допис Министарства правде (државног секретара Гордане Пуалић), одговор групи нереизабраних судија за прекршаје (захтев за продужење накнаде плате и после 01.07.2010. године) можете прегледати и преузети овде

Говор председника Високог савета судства за конференцију „Подршка реформи правосуђа у Србији у складу са стандардима Савета Европе“ - 29. септембар 2010. године

КОНФЕРЕНЦИЈА

„ПОДРШКА РЕФОРМИ ПРАВОСУЂА У СРБИЈИ У СКЛАДУ СА

СТАНДАРДИМА САВЕТА ЕВРОПЕ“

Хотел “Hyatt”, Кристална сала

29. септембар 2010. године у 9.30 часова

Ваше екселенције,
поштована госпођо Маловић,
поштована госпођо Доловац,

даме и господо,
2009. и 2010. година обележене су напорима да се реформа правосуђа заокружи и да се успостави судски систем који ће допринети подизању нивоа владавине права и демократије у овом друштву, поштовања и остваривања основних људских права и слобода, кроз усвајање општеприхваћених међународних стандара. Доношењем Устава Републике Србије новембра 2006. године и сета нових правосудних закона децембра 2008. године, створен је уставни и законски оквир за отпочињање реформе у правосуђу Републике Србије. Дакле, држава се
определила да је коренита реформа правосудног система неопходна и стала је иза ње. У том светлу ценим и залагање Савета Европе и његових експерата да израдом и објављивањем Извештаја о подршци реформи правосуђа у Србији допринесу да се систем успостави у складу са стандардима Савета Европе.
Дозволите ми да се, на кратко, осврнем на Извештај, са чијом садржином смо имали сви прилике да се упознамо. Морам да истакнем да је од објављивања Извештаја до данас протекло више од три месеца, два пута је одлагана његова презентација, што је у одређеној мери довело до тога да је по неким препорукама већ поступљено.
Стога ћу се накратко да укажем на неке делове из Извештаја:

− транспарентан рад Високог савета судства
Прихватамо сугестију Савета Европе али сматрамо да је ВСС у свом раду био транспарентат у смислу да одржава конференције за штампу, издавање саопштења и објави на интернет страници савета. Сва нормативна акта које је донео Савет, су урађена јавно у смислу да су предлози таквих аката достављани колегијумима судија свих судова на изјашњење, а потом су такве сугестије разматране на седници Савета и нормативна акта усвајана. Посебно се то односи на Одлуку о критеријумима и мерилима за избор судија.

Када смо попуњавали судијска места по судовима за избор на 81 судијско место, Комисија ВСС од најмање три члана је обављала интервјуе са кандидатима, и након тога је изабрала оне који испуњавају услове. Морамо да истакнемо да је за оваквим начином рада постојала потреба, обзиром да су конкурисали и кандидати који први пут нису пропли на општем избору судија. Такође, морам о да истакнемо да током општег избора судија током 2009. године није постојала потреба за интервјуима јер је било више од 5000 молби и ВСС је тада изабрао оне судије који су кумулативно испуњавали све критеријуме за избор а да је постојала дилема око избора судија односно неких судија сигурно је да би се овај интервју и тада спровео.

Опозив чланова УО Адвокатске коморе - B92.net

Ванредна скупштина Адвокатске коморе Београда опозвала је "због онемогућавања рада Коморе" 10 чланова Управног одбора и заменика председника УО Ђорђа Калања.

Ванредна скупштина одржана у Центру Сава ставила је ван снаге и све закључке скупштине коју су прошлог викенда сазвали сада опозвани чланови УО.

Како је наведено у саопштењу, против чланова УО опозаних на ванредној скупштини биће покренут дисциплински поступак.

Ванредној скупштини присуствовало је 600 адвоката, а 200 се није одазвало.

До избора новог Управног одбора Адвокатском комором Београда руководиће проивремени УО, наведено је у саопштењу које је потписао председника Адвокатске коморе Београда Слободан Шошкић.

Решење Управног суда по тужби нереизабраног судије за прекршаје.

Решење Управног суда по тужби нереизабраног судије за прекршаје Мирјане Желем Ћелап  на одлуку Високог савета судства од 13.01.2010. године можете прегледати и преузети овде

Саопштење Уставног суда Србије поводом оцене председнице ВСС Нате Месаровић (01.10.2010.)

Поводом оцена председнице Високог савета судства изречених на скупу приликом представљања извештаја „Подршка реформи правосуђа у Србији у складу са стандардима Савета Европе“, одржаном 29. септембра 2010. године у Београду, које се односе на рад и поступање Уставног суда у предметима по жалбама неизабраних судија, Уставни суд, због потпуног и истинитог информисања јавности, саопштава следеће:

Надлежност Уставног суда да одлучује по жалбама изјављеним на одлуке Високог савета судства о престанку судијске функције изричито је утврђена одредбама члана 148. Устава Републике Србије. Поступак по жалби судија на одлуку о престанку функције уређен је Законом о Уставном суду, који је на снази од децембра 2007. године, а одредбом члана 100. тог закона утврђено је начело расправности, а тиме и начело контрадикторности у овом поступку. Стога не стоји изречена тврдња да Уставни суд неосновано спроводи „контрадикторни поступак који важи за разрешење, а који није био предвиђен у време избора“.

Оцена да Уставни суд „покушава да буде парнични суд, што је испод нивоа надлежности Уставног суда и његових судија“, не само да не одговара Уставом утврђеним надлежностима Уставног суда, већ представља и непримерени начин квалификовања поступања Уставног суда и судија овог суда, утолико више што такве оцене долазе од представника институције која је један од учесника у поступку по жалбама неизабраних судија.

Реизбор судија кочи пут у ЕУ Интервју Драгане Бољевић -Вести OnLine

Европа неће одустати од примедби које је изнела на поступак општег реизбора судија и тужилаца због чега би Србија могла да се суочи са негативним извештајем Европске комисије о напретку реформе правосуђа, а српски званичници игнорисањем тих упозорења угрожавају даље европске интеграције наше земље, каже за "Вести" Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Какве препоруке се налазе у завршном извештају Савета Европе (СЕ) који је презентован ове недеље у Београду?
- Циљ пројекта "Подршка реформи правосуђа у Србији у светлу европских стандарда" је био да стручњаци СЕ дају препоруке и смернице српском правосуђу како би оно било спремно за тренутак кад дође време за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ.
У извештају се полази од тога да је основни реформски циљ да се врати поверење јавности у правосуђе, са нагласком да се успостави независно, одговорно, транспарентно и ефикасно правосуђе.

Шта се у извештају каже о реизбору судија и тужилаца?
- Наводи се да је реизбор судија толико затровао атмосферу у правосуђу да се реформа не може спроводити док се он не реши. Стручњаци СЕ наводе да, што се тиче преиспитивања поступка општег реизбора, треба под хитно покушати да се пронађе прихватљиво решење консултујући се са свим заинтересованим странама, а уколико се договор не постигне, одлучити о корацима за нови поступак и спровести транспарентни избор судија и тужилаца.

ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ - ДОСТА ЗЛОЧИНА! Ната Месаровић коначни доказ Press OnLine

Загледао сам се у слику Нате Месаровић и наједном ми је све постало јасно. Србија је, наиме, киднапована!

Ликови попут наше вајне председнице Врховног савета судства отели су Србију од Срба и сада све нас држе као таоце. Креирали су ову несрећну земљу тачно по мери корумпираних скотова, утврдили су правила игре по којима нико осим њих не може да дође у прилику да утиче на колективну судбину, подесили су систем тако да само они могу да зарађују и само они могу да живе по европским стандардима.
Наши отмичари, наравно, свакодневно наплаћују откуп. Они користе сваку прилику да у се и пода се стрпају што више прљавог кеша. Пљачкају киднаповану нацију, све надајући се да ће на крају приче успети некажњено да уживају у плодовима свога лоповлука. Управо зато, темељно су реформисали судство. Уредили су га тачно по свом обличју. Направили су тако да у српским судовима данас има свега, само правде нема.

Месаровић: Моја плата је моја ствар - Б92

Београд -- Председница Врховног савета судства Ната Месаровић повећала је сама себи плату за 74.452 динара, па сада укупно зарађује готово четири хиљаде евра.
Наиме, Врховни савет судства, чији је Ната Месаровић председник, донео је одлуку да судијама Касационог суда, па и самој Месаровићки, повећа плату за 30 одсто.

Месаревићева, која је истовремено и председница Врховног касационог суда, сада има основну плату од 322.625 динара, плус додатак за рад у ВСС од 45.000 динара и још 35.000 динара за рад у Министарству правде.

Тако уместо некадашњих 248.173, Месаровићева сада има плату од 322.625 динара. Њена укупна месечна примања су чак 402.625 динара пошто добија и месечне накнаде од 45.000 динара за вођење Врховног савета судства, а зарађује још и 35.000 динара као члан Комисије за полагање правосудног испита при Министарству правде.
Иначе, по закону, Врховни касациони суд има 29 судија, али петоро њих још није именовано. Управо у тој чињеници да нису именоване све судије, Ната Месаровић је нашла законски основ да повећа плате због „повећаног обима посла".

Тако су „захваљујући" Месаровићки повишицу од 30 одсто добиле и све остале судије. Међу њима је и Соња Бркић, упамћена по томе што је током 2008. узимала две плате, уз годишњу плату у Врховном суду Србије од 1.970.815 динара, Бркићка је тада као председница РИК-а узела још 2.673.584 динара.
Ната Месаровић одбила је да разговара с новинарима Б92, али је у саопштењу за јавност признала да јој је плата повећана. Међутим, она у саопштењу каже да су информације о висини примања нетачне и тенденциозне, али није навела о ком се износу ради.

Месаровић себи повећала плату (синдикат правосуђа и Друштво судија Србије траже оставку- Извор Б92

Ната Месаровић повећала је себи плату за 30 одсто и она сада, са свим додацима износи близу 4 хиљаде евра, произилази из документа до кога је дошао Б92.

Плате су повећане свим судијама Врховног касационог суда, а одлуку је последњег дана јуна донео Високи Савет судства.

На челу обе институције налази се Ната Месаровић. У Друштву судија Србије и Синдикату правосуђа кажу да је одлука неморална и траже оставку Месаровићеве.

Тачно 328.173 динара износе укупна примања Нате Месаровић, показују подаци из званичне имовинске карте државних фукционера. Међутим, Б92 је дошао до копије решења одлуке о повећању плата из које се види да је Високи савет судства пре скоро 3 месеца за 30 одсто повећао плату свим судијама највишег суда у Србији, Врховног касационог.

Пошто се Ната Месаровић налази на челу обе институције, из тога произилази да је сама себи повећала плату.

Плата Нате Месаровић до скора је износила 248.173 динара, с повећањем од 30 одсто, плата коју Месаровићева добија у Врховном касационом суду износи 322.625 динара. Међутим, када се томе додају накнаде за рад у Високом савету судства од 45.000 и за Комисију за полагање правосудног испита од 35.000 динара, долази се до укупне суме од 402.625 динара.